Pre gotovo 10 godina, Kofi Annan je rekao: “Naš najveći izazov u ovom veku je da ideju, koja nam izgleda apstraktna – održivi razvoj – pretvorimo u svakodnevnu realnost svih ljudi sveta”.
Pre par godina učestvovala sam na programu “Integralno urbano planiranje” (SIDA International Training Programme) u Švedskoj i Južnoj Africi. Za mene, najinteresantnije teme na ovom kursu bile su one na temu socijalnih aspekata održivog planiranja prostora. Naročito mi je privuklo pažnju predavanje o odnosu planiranja i zdravlja. Predavanje je održala g-đa Elisabeth Bengtsson, šefica odseka za održivi razvoj u gradu Helsingborg, na jugu Švedske. Na iskustvima ovog grada, ona je dala primer kako globalni pokreti mogu da postanu deo lokalnih politika. Predavanje je govorilo o mehanizmima putem kojih planiranje prostora treba da promoviše zdraviji život o obrnuto, kako strategije koje se donose u vezi poboljšanja zdravlja treba da vide prostorno planiranje kao sredstvo koje može da da utiče na zdravstveni sektor.
Bolesti modernog doba koje se danas najčešće javljaju su: kanceri, kardio-vaskularne bolesti, diabetes, mentalni poremećaji... Za ove bolesti ne znamo tačne uzroke, ali svakako su poznati faktori rizika, a neki od njih su - stres, pušenje, zagađenje vazduha, neaktivnost stanovnštva, nekvalitetna ishrana, gojaznost, alkohol/droge itd. Ove činjenice predstavljaju osnov za delovanje u prostoru. Stres je, na primer, povezan sa osećanjem sigurnosti i bezbednosti - ako se ne osećamo sigurnim u javnom prostoru, ostajemo u kući i to nije dobro za naše zdravlje. Sa tim u vezi, rađena su istraživanja u različitim delovima grada Helsingborga. Pokazala su da pri planiranju treba imati različit pristup u odnosu na obrazovane i manje obrazovane, zaposlene i nezaposlene, različite etničke grupe itd. Takođe, uočeno je da kod većeg procenta žena postoji osećanje nesigurnosti nego kod muškaraca. Na primer, žene iskazuju pojavu nesigurnosti u nekim delovima ovog grada čak i do 45%, dok se kod upola manjeg broja muškaraca javlja osećaj straha. To svakako predstavlja osnov za rodno senzitivan pristup planiranju kada je u pitanju bezbednost u gradovima (planiranje bolje javne rasvete i sl.).
Stvaranje osećanja sigurnosti je samo jedan od aspekata “zdravog” planiranja. Zagađenje vazduha predstavlja takođe faktor rizika na njega se može uticati planiranjem. Neki od načina se vezuju za politike poboljšanja javnog gradskog prevoza i uvođenje biciklističkih staza, kao i smanjenje broja individualnih vozila u gradovima. Takođe, povećanjem zelenih površina poboljšava se kvalitet vazduha. Ulaganjem u rekreativne površine i kampanjama za podsticanje zdravih stilova življenja, smanjuje se problem neaktivnosti stanovništva, što ima veze sa porastom kardio-vaskularnih bolesti, gojaznosti i sl. Ovo su samo neki od primera kako se planiranjem prostora može uticati na zdravlje stanovnika u gradovima.
Ekonomska persepktiva brige o zdravlju u gradovima takođe je merljiva i pokazuje da postoji veliki prostor za uštedu, a samim tim i delovanje u cilju smanjenja siromaštva. U Švedskoj, kao jednoj od najrazvijenijih zemalja, procenjeni godišnji troškovi za zdravstvenu zaštitu, u odnosu na faktore rizika, su:
- Neaktivnost – 600 mil eu
- Pušenje 800 mil eu
- Alkohol – 2000 mil eu
- Gojaznost – 500 mil eu
Da bi se kroz urbano planiranje postigao cilj poboljšanja zdravlja u gradovima, neophodno je da postoji politička volja, definišu osnovne odrednice (socijalno, ekonomsko, fizičko okruženje itd), urade potrebne analize i studije postojećeg stanja, prikupe mišljenja, sarađuje sa drugim sektorima, i na kraju – realizuje plan koji je ostvariv. Opština Helsenborg donela je “Plan for Sustainable Development in Helsingborg 2008” kojim se tretira aspekt zdravlja u ovom gradu. Možete pročitati dokument ovde
“Zdravo”urbano planiranje podrazumeva da ne smemo zaobići sledeće teme:
- fizička aktivnost stanovništva - zdravi stilovi življenja
- socijalni kapital – da li postoje mesta na kojima se ljudi okupljaju, sreću (pijace, trgovi)?
- kvalitetno stanovanje – održivo korišćenje energije…
- rad – koliko ljudi putuju do radnog mesta, na koji način se prevoze ?
- pristup društvenim dešavanjima – biblioteke, sportovi...
- lokalna proizvodnja i distribucija hrane
- sigurnost u saobraćaju
- jednak pristup za različite kategorije stanovništva - žene, OSI, nacionalne manjine, starije stanovništvo...
- svež vazduh i zaštita od buke
- čista voda
- ne zagađno obradivo zemljište
- stabilna klima
Naravno, kao u svakom procesu, neophodno je obezbediti učešće građana, tj. onih koji su direktno pogođeni rizicima po zdravlje. Za uključivanje građana, mogu se koristiti različite metode poput fokus grupa, intervjua, sastanka, izložbi itd.
Da bi se uradio dobar plan, neophodna je izrada “Procene uticaja na zdravlje” (HIA – Health Impact Assessment). Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, to je “kombinacija postupaka, metoda i alata kojima politika, program ili projekt može biti ocenjen kroz svoje potencijalne uticaje na zdravlje stanovništva… ” (WHO Gothenburg Consensus Paper, 1999).
Umrežavanje je jedan od bitnih elemenata održivog zarvoja. Postoji Mreža zdravih gradova Evrope (WHO European Healthy Cities Network) koja promoviše planiranje i aktivnosti za poboljšanje zdravlja i održivog razvoja na lokalnom nivou, sa akcentom na siromašne i ranjive grupe. Više od 1000 gradova u preko 30 zemalja su članica ove mreže.
Tatjana Rajić, Expeditio
Bookmark with:
| < Prev | Next > |
|---|
