Benefit Living

Ako pođem od jedne misli koja me, jos od studija arhitekture, stalno podseća na bolje razumevanje nastajanja prostora oko nas i koja glasi da je “arhitektura odraz društva u kojem nastaje”, dolazim do naslova ovog bloga. Jer, polazeći od ove, po mom mišljenju tačne, pretpostavke možemo mnogo bolje razumeti šta je to što se dešava u prelepom prostoru Crne Gore.

Kakvo smo mi društvo kad nam je odraza ovakav? Kakav je nas sistem vrednosti? Čemu stremimo? Šta čuvamo, čega se odričemo? Da li smo mi, uopšte svesni puta kojim idemo i odraza koji nepovratno postaje očvrsla struktura koju će biti nemoguće dorađivati i ulepšavati?

Bojim se da će nam se desiti da ćemo beznadežno biti uznemireni kada zaista spoznamo sta smo stvorili oko nas i kakve smo lepote odrekli zarad kratkotrajnog privida uzleta. Kao bumernag, vratiće nam se želja za zauzaimanjem i trošenjem prostora kada budemo shvatili da ga više nemamo (što je u slučaju Crne Gore realna opasnost) i da ono što smo već dotakli svojim intevencijama ne vredi mnogo. Još gori scenario je da uopšte nećemo ni biti svesni sta nam se dogodilo. Navićićemo se na nešto što se ne može nazvati arhitekturom, što će nas fizički ugrožavati.

Već sada je uznemiravajuće kretati se nekim koridorima na primorju. Agresija haosa, euforije, nastajanja i nestajanja koje je svima izmaklo kontroli, preti da kao neizlečiva bolest razori sve vitalne pravce.

Prostor se osvaja a ne planira. Objekti “niču” a ne projektuju se. Ljudi tumaraju a ne žive i ne borave u prostoru. Priroda je samo poligon i parcela za gradnju a ne osnova našeg opstanka, duhovnog, emotivnog i fizičkog.

Da se vratim na početak. Arhitekura je odraz našeg društva, i svi moramo dobro da se zagledamo u ono sto vidimo oko nas da bismo bolje shvatili u sta smo se mi kao društvo pretvorili. Nisam sigurna da je ta slika nesto što smo želeli da stvorimo. A bojim se da sve manje vremena (i prostora) imamo da bismo je popravili.

Ta slika nije samo ono sto nas okružuje. Svaki prostor, prirodan ili stvoren, u kojem boravimo, uvlači se u nas i utiče na prostor u nama. Sklad oko nas, podstiče sklad u nama. I obrnuto. Isto važi i za nesklad. Moramo naći način da se vratimo harmoniji, i u nama i oko nas. Zar je išta drugo vredno našeg truda?

Arhitektura u prostoru

Jedan od preduslova da, arhitektura i prostor u kojem nastaje budu harmoničini, jeste da arhitektura poštuje taj prostor. Poštuje u dubokom simboličnom smislu i da mu se poklanja, jer priroda jeste nad nama, i mi je možemo samo dostići, u izuzetnim slučajevima, a skoro nikada prevazići.

Prostori bez Arhitekture

Svaki prostor bez arhitekture je izuzetan, sam po sebi. Skoro da je nemoguće da, deo prirode koji čovek nije dotakao, ne bude takav. Svaka odluka da se gradi, morala bi da nosi u sebi i svest o odgovornosti da se ta izuzetnost moze izgubiti.

 

Šta sve čini prostor i život u njemu

Naša percepcija je otupela u naletu neograničene količine informacija. Često gledamo a ne vidimo i ne pretvaramo utisak u osećaj.

 

 

Glavni turistički koridori na primorju

Lastva Grbaljska. Na ovoj slici obratite pažnju kako izgleda desna magistralna traka. Zašto se, u crnim hronikama svakodnevnih saobraćajnih udesa, ne spominje stanje puteva. Ovaj deo magistrale je jedan od naopasnijih. Nazire se haotična gradnja u pozadini. Takođe, svako drugo vozilo je kamion koji uzurbano ide ka svom gradilištu. Puno informacija na jednoj slici.

 

Koridor: Budva-Tivat ili glavni, ulazni pravac za turiste koji sleću na tivatski aerodrom

Bilbordi vs. Arhitektura

Ovde možemo videti haos koji ide rame uz rame sa gradjevinskim a to je agresija reklamama i bilbordima. To je posebna tema, koja još uvek nije otvorena u Crnoj Gori. Bilbordi nastaju bez ikakvog odnosa prema prostoru u kojem su i vizuleno ga narušavaju, ne mnogo manje od gradjevina.

Žabljak. Želja za osvajanjem javnosti, bilo da glasaju za nekoga ili da kupe od nekoga nesto, preti da zakloni arhitekturu. Često, ljudi nisu ni svesni agresivnog prisustva bilborda koji se nameću u vidnom polju.  Poruka ostaje negde u podsvesti i zaboravljamo njihovu materijalizaciju jer smo fokusirani na poruku.

 

Staro vs. novo

Manastir Dobrilovina. Da li je uopšte moguće ovako nesto komentarisati? Ako prevedemo ove građevine (teško da se uopšte i mogu staviti pod istu reč) u sisteme vrednosti, vreme koje odražavaju, odraz društva,… biće nam jasnije kako je moguće promišljati o sebi i trenutku i prostoru u kojem živimo, kroz arhitekturu.

 

Budva. Vrlo često uopste ne primećujemo neke skrivene slike koje nam arhitektura priča. Nase tumačenje arhitekture je dosta pojednostavljeno i grubo. Arhitektura je mnogo više, od kamena, stakla, betona, opeke…

Usklađivanje starog i novog sloja u prostoru je veliki izazov. Mora se naći kompromis i u tim slučajevima, u našim okolnostima, je potrebno samo slediti iskustva razvijenijih sredina koje su te probleme resile

Ovo je prelepa slika planete Zemlje.Jedna on najlpeših slika koju je moguce videti. I zamisliti.

Biljana Gligorić
EXPEDITIO

Napomena za medije: Molimo predstavnike/ce medija, ukoliko se odluče da objave neki od priloga sa sajta Benefit-Living, da nas o tome informišu. Hvala.

< Prethodna