Evropski Centar za Kulturu i Debatu od aprila 2009. godine okuplja i motiviše mlade kreativne ljude kroz niz realizovanih izložbi, debata, koncerata, predstava, radionica i konferencija. Projekti se realizuju na prostorima starog magacina iz 1884. godine što predstavlja prvi primer obnove jedne brownfield lokacije prenamenom u prostor za kulturna dešavanja kod nas. Kako osnivači Kulturnog centra Grad navode, ideja je bila da se što je moguće više sačuva atmosfera starog skladišta na obali reke Save uvođenjem samo neophodnih novina potrebnih za funkcionisanje jednog kulturnog centra.
Pored Gradstor-a koji predstavlja kutak za sve ljubitelje sitnica (unikatan nakit, suveniri, ručno rađeni sapuni, odevni predmeti, sitnice koje upotpunjuju dizajn enterijera), prostor kulturnog centra upotpunjuju kafić i multifunkcionalni prostor za izložbe, koncerte i okupljanja.
O viziji i aktivnostima Evropskog Centra za Kulturu i Debatu
Kulturni centar je nedavno proslavio svoj prvi rođendan, a možete se pohvaliti velikim brojem realizovanih projekata i publikom koja vas voli i redovno posećuje. Opišite neke projekte ( grupe i individulce ) koje je i sa kojima je bilo zabavno raditi i za koje smatrate da su bitno uticali/utiču na razvoj kulturne scene na ovim prostorima i šire..
Najbitniji i projekat nad projektima, koji je i doveo publiku u staru ruiniranu zgradu u prljavi deo grada na obali Save jeste otvorenost prema svima, prema raznim umetničkim grupama, prema različitoj publici, starijoj ili mlađoj. Od debata na temu finansiranja kulture ili ujedinjenja dve Nemačke, preko jazz koncerata sredom, DJ radionica, programa Gradska knjižnica svakog drugog utorka, izložbi u Velikoj galeriji, do koncerata domaćih i stranih bendova i nastupa DJ-eva. Nepravedno bi bilo izdvojiti bilo koji deo programa ili umetnike ponaosob jer na kraju krajeva, svaki od njih na ovaj ili onaj način utiče na razvoj scene.
U kom smeru se kreće vaš program , na šta najviše polažete pažnju u kreiranju mesečnog programa ?
Procentualno gledano 60tak odsto programa dolazi u vidu ideja ljudi, umetnika koji bi svoj program da sprovedu u Gradu. Ostatak čini naša programska produkcija. U vremenu kada je reč koncept dobila na popularnosti više nego ikad, čak dovedena do besmisla jer se svuda oko nas nalaze neki „koncepti“, Grad funkcioniše po principu da ne postoji jedan koncept – ključ je u različitosti koncepata, žanrova, stilova, generacija, ideja, ukusa itd.
Šta biste preporučili mladim kreativcima kada je u pitanju njihov profesionalni razvoj?
Da ostanu u Srbiji, i pored teške trenutne ekonomske situacije i politikanstva koje kod nas čini sastavni deo demokratije. Ovde toliko još stvari treba da se uradi, a da bi se nešto dobro uradilo potrebni su upravo mladi kreativci koji će da vuku napred.
Kao Evropski centar za kulturu i debatu, bavite se popularnim temama kroz debate, radionice i konferencije. Koliko je ovakav vid društvenog angažovanja prihvaćen kod nas?
Tri različite stvari, koje su svaka po sebi važne. Kroz debate, pokušavate da sagledate stvari iz više uglova i ma koliko stavovi bili udaljeni, pronađete sredinu, bilo da se radi o članstvu u NATO-u ili odnošenju smeća u opštini. Radionice su vrlo važne jer, bar kod nas što je bio slučaj, pružate priliku mladim talentovanim ljudima da kroz razgovor i zajednički rad sa gostima iz inostranstva prošire svoj vidokrug i otkriju neku do tada nepoznatu dimenziju sebe. Što se tiče konferencija (u našem slučaju recimo da je Forum Beograd najvažniji) one služe tome da se za isti sto i u poziciju dijaloga pozovu donosioci odluka, kreativci, biznismeni, ljudi iz kulture pa da se nekako stvari i u kulturi menjaju na bolje.
Šta biste izdvojili iz ponude KC Grad-a za decembar?
Promociju prvog izdanja KC Grad, antologiju kratke priče “Gradske priče” (21.12.), decembarsku Modu za poneti (17,18,19.12.), i recimo, dodelu paketića sa klovnovskom predstavom za posetioce Grada u nekoj malo daljoj budućnosti.
Razgovor vodila: Milica Apostolović
Bookmark with:
| < Prev | Next > |
|---|
