LONDON goingreen / 1.dio

Na pitanje zasto prodaje svoj automobil i prelazi na gradski - javni prevoz, 38-godisnji Londonac odgovara: it is a question of environment. Ovako na doprinos zivotnoj sredini svoga grada gleda stanovnik metropole u kojoj radni dan traje najduze u Evropi.

London je jedan od najprivlacnijih i najdinamicnijih gradova sveta, najmodernijih kada je u pitanju muzika, umetnost , moda, najskuplijih kada su u pitanju trgovina i biznis, najtolerantniji sa 300 prisutnih jezika koji su u upotrebi. Paralelno ovoj fascinantnoj slici, London karakterise i deo istorije, koji se odnosi na cenu njegovog glamuroznog razvoja, od perioda glavnog grada prve industrijske zemlje sveta do danas. A danas, placanje te cene, postaje upravo kljuc njegovog razvoja u buducnosti.

Od vremena industrijske revolucije London karakterise zagadjenje, a u novijoj istoriji smog je postao deo njegovog identiteta. Tokom decembarske zime 1954. godine London je preziveo cuveni sedmodnevni smog, izazvan velikom kolicinom sagorevanja uglja za grejanje objekata. Rezultat toga, bio je cetiri puta veci broj smrtnih slucajeva, nakon cega je usledio niz mera koje je gradska vlast donela, podrzavajuci koriscenje gasa i elektricne energije za zagrevanje.
U Londonskoj reci Temsi tokom 60-ih godina nije postajalo znakova zivota.
A poslednja opomena Londoncima da je smanjenje zagadjenja ukidanjem upotrebe uglja za grejanje objekata, vremenom samo nadomesteno velikom gustinom saobracaja u gradu, stigla je 1991. godine. Decembarski smog ponovo je izazvao povecanu smrtnost i uzrokovao povecan broj oboljenja.

Trenutno, London trosi disproporcijski veliku kolicinu energije, obzirom na geografsku poziciju i broj stanovnika - novi podaci govore da ovaj grad godisnje potrosi koliko citava Grcka a potrosnja se povecava svake godine.

Savremeni gradski trendoivi

Iskustvo iz proslosti i globalna energetska i ekoloska kriza, ucinili su da je London danas jedan od svetskih gradova koji predvodi u aktivnostima koje ga usmeravaju ka odrzivoj buducnosti. Odrzivi razvoj ovoga grada postao je glavni politicki cilj. Strategija sadasnjeg gradonacelnika je Ł100 miliona vredan plan Londona - okvir za razvoj grada u sledecoj deceniji koji ima za cilj da popravi koriscenje energije i sirovina, kao i posledice koje isto ima na stanje zivotne sredine ovoga grada. Mozda je upravo ovakvo postavljanje stvari od strane Londonske uprave, pokrenulo “renesansni” period u planiranju ovoga grada, kako vec navode kriticari. Osnovu progresa cine izmene u zakonu i nove regulative koje se odnose na koriscenje otpada, rezidencijalne zone, razvoj izgradnje, zastitu biodiverziteta, saobracajnu infrastrukturu i preventive od katastrofa izazvanih klimatskim promenama.

Pokrenut je niz aktivnosti koje podrzavaju aktuelni trend: London ima svoju Agenciju za klimatske promene; afirmise reciklazu kod svojih stanovnika i ukljucen je u grupu 22 svetska grada koja preduzimaju samostalne inicijative za smanjenje emisije stetnih gasova, odvojeno od vlade svojih zemalja. London je grad u kome se povecava broj ljudi koji umesto svog automobila koriste javni gradski prevoz.

Vrlo aktuelna polemika odnosi se na klimatske promene za koje ovaj grad preuzima svoj deo odgovornosti. Prisutna su razlicita predvidjanja: da li je dovoljno smanjenje emisije CO2 od 60% do 2050. godine kako bi se izbegle ozbiljne klimatske promene, ili ce prema misljenju vodeceg teoreticara u ovoj oblasti George Monbiot-a, redukcija CO2 morati da bude 90%, i to vec do 2030. godine.

London ima vise parkova i otvorenih prostora nego ijedan grad njegove velicine u svetu, a poslednjih godina, nakon masovnog ciscenja od vekovnog industrijskog i drugog zagadjenja, Temsa je ponova naseljena mnogobrojnim vrstama recnog sveta.Ovaj grad je bogat sa oko 140 zasticenih prirodnih stanista naseljenih retkim vrstama.

Ono sto London cini jedinstvenim je nacin na koji resava problem saobracaja i posledicnog zagadjenja, akutnog problema svih velikih gradova sveta. Zagadjenje izazvano velikom gustinom saobracaja u centru Londona, smanjuje se od 2003. godine od kako je uvedena taksa za svako vozilo koje ulazi u centralnu gradsku zonu. Na centralnim ulicama je 15–20% manje vozila i njihova brzina se duplo umanjila. Nezadovoljna ovim rezultatom, uprava Londona je nedavno povecala taksu i namerava da to i ponovi do kraja godine.

Druga aktivnost, koja nagovestava vrlo blisku sliku buducnosti kada je privatni saobracaj u pitanju je promovisanje automobila na elektricni pogon, popularnog G-Wiz. U reklamnoj kampanji, promovise se novi pristup automobilu: nije vazno koliko su velika ili brza vasa kola, to je staromodno misljenje, status dobijaju ljudi koji kupuju “kola koja brinu”.

Oslobodjen putarine, placanja takse za ulazak u centar Londona, kao i placanja parkinga, sa mogucnoscu besplatnog punjenja i brzinom do 70 km/h /prosecna brzina automobila u Londonu je 18 km/h/, G-Wiz je vec naselio London u 600 primeraka. Trenutno najprodavanija elektricna kola na svetu imaju smanjenu emisiju gasova za 74% koristeci elektricnu energiju, a ukoliko je ona proizvedena iz obnovljivih izvora, smanjene emisije je 100%.

Zbog vaznosti promena kroz koje London prolazi, osnovana je institucija NLA - New London Architecture, kao centar u kome se debatuje o buducem razvoju grada. Sa stalnom postavkom makete centralnog dela Londona, NLA je mesto gde se svako – od profesionalaca, preko politicara isire javnosti – moze ukljuciti i debatovati o onome sto se desava njihovom gradu. Aktuelna izlozba u NLA promovise London koji se moze upoznati pesacenjem, a gradska uprava je postavila cilj da London do 2015. godine bude grad pesaka svetskog renomea. Nekoliko skoro zavrsenih projekata idu u prilog ovom cilju : saobracaj je uklonjen sa severne strane Trafalgar skvera i povezan sa pesackim trgom koji se prostire do Nacionalne galerije, pesacki Milenium bridge povezuje St.Paul katedralu i Tate Modern na juznoj obali koja se razvija u fantasticni pesacki kej na kome se nizu galerije i muzeji, i sa koga se pruza impresivan pogled na severni London.

Legible London, Future London, London Sustainability week su neki od projekata koji upoznaju Londonce sa cinjenicom da njihov grad da bi bio “upravo ovakav” , konzumira ogromne kolicine energije i sirovina iz prirode, ostavljajuci posledice na celu planetu. Tako “Londonske nedelja odrzivosti” ohrabruje gradjane da se na razlicite nacine angazuju i ukljuce u promenu svog zivotnog okruzenja. Stotine organizacija sirom grada organizuje razlicita desavanja – uz muziku angazovanih bendova, lokalnu hranu, moze se uciti o reciklazi, probati automobil na solarni pogon i otkrivati nepoznati prirodni rezervati grada.

Sigurno je da pitanje zivotne sredine postaje osnovno polaziste razvoja grada, i naravno arhitekture i dizajna. Aktuelne gradjevine i izlozbe dizajna u Londonu upravo potvrdjuju pravac u kome ovaj grad ide.

O TOME KOJE SU TO GRADJEVINE I DUHOVITI PRIMERI DIZAJNA U NASTAVKU – LONDON goingreen / II deo !!!