Below you can read the text published on the SEEcult.org Portal about the workshop Public Spaces – The Spaces for Citizens that was held in Herceg Novi on 8 October 2016.

Organizacije nezavisne kulturne scene na crnogorskom primorju započele su udruživanje radi rešavanja zajedničkih problema, uključujući nedostatak prostora za rad, a tokom proteklog vikenda imale su priliku da u Herceg Novom razmene iskustva i od kolega iz Zagreba i Beograda saznaju više o izazovima koji ih mogu očekivati u dugoročnom procesu borbe za transparentnu dodelu neiskorišćenih državnih/opštinskih prostora.

Među prvim koracima u tom pravcu bilo bi evidentiranje neiskorišćenog prostora i imovine u državnom/opštinskom vlasništvu koji bi mogao da bude ustupljen nevladinom sektoru u kulturi na osnovu transparentne procedure i jasnih kriterijuma, koje takođe treba definisati, a da bi do toga uopšte došlo, konstatovano je da je neophodno i dalje umrežavanje i pokretanje zajedničkih zagovaračkih aktivnosti kako na lokalnom, tako i na državnom nivou.

Na poziv organizacije Expeditio iz Kotora, na radionici “Javna dobra – prostori građana” u Domu omladine u Herceg Novom učestvovali su akteri nezavisne kulturne scene iz više gradova Boke Kotorske koji su suočeni sa sličnim problemima oskudice prostora za rad i prepuštanja tržišnim uslovima koje diktira poslovno okruženje, naročito u primorskim opštinama u kojima su cene zakupa prostora izuzetno visoke, a podrška civilnom sektoru za projekte (putem javnih konkrsa) simbolična.

Kako doći do situacije da opštinske i nacionalne vlasti prepoznaju svoju ulogu u podsticanju okvira za održivost civilnog sektora – za šta je jedan od preduslova upravo omogućavanje transparentne dodele prostora u državnom/opštinskom vlasništvu, bila je i glavna tema radionice koju je Expeditio organizovao u saradnji sa Operacijom Grad iz Zagreba, Ministarstvom prostora iz Beograda, Institutom za politike prostora iz Ljubljane, hercegnovskim organizacijama Urban Nova i OKC Herceg Novi, te Agorom iz Budve,Napretkom iz Gornje Lastve i Našom akcijom iz Kotora.

Radionici je prisustvovala i predstavnica vladine Kancelarije za saradnju s nevladinim organizacijama Marija Janković koja je podsetila na meru iz Akcionog plana Strategije razvoja NVO u Crnoj Gori 2014-2016. koja se odnosi na donošenje kriterijuma i postupak davanja prostora i imovine u državnom vlasništvu na korišćenje nevladinom sektoru.

Prema navodima u samoj Strategiji, značajan broj NVO u Crnoj Gori nema ni sopstvene prostorije, niti potrebnu tehničku opremu, a nema ni mogućnosti da plati zakup prostora za održavanje skupova i drugih programskih aktivnosti, zbog čega bi trebalo da se popiše prostor u državnom vlasništvu koji se ne koristi, i da se definiše transparentan postupak i kriterijumi za korišćenje tih prostora radi realizacije programa i projekata NVO od opšteg interesa.

Prema rečima Marije Janković, Ministarstvo finansija bi, na osnovu popisanog prostora koji je na raspolaganju, moglo da izradi predlog akta kojim se određuju kriterijumi za njegovo dodeljivanje.

Napominjući da je u toku izrada nove strategije za kreiranje povoljnog okruženja za rad NVO sektora, Marija Janković je izrazila uverenje da u institucijama sistema postoje ljudi koji razumeju važnost te teme, a u tom kontekstu je navela i važnost zagovaračkih aktivnosti samog nevladinog sektora, jer obaveza države, kako je rekla, nije da finansira delovanje NVO, niti da im daje prostore, već je to mogućnost. Stoga je “bitno da i država shvati zašto daje (prostor) i da pri zagovaračkim aktivnostima vi dobro objasnite zašto to tražite”, rekla je Marija Janković.

Da je od naizgled haotične i neorganizovane situacije moguće doći vremenom do bitnih pomaka u dijalogu s javnim sektorom, pa čak i do novih formi civilno-javnog partnerstva i novih institucija namenjenih jačanju nezavisne kulture, učesnici iz Herceg Novog imali su priliku da čuju od Tea Celakoskog, predstavnika regionalne platforme za kulturuKooperativa, koji se već 15 godina bavi modelima saradnje instutucija i civilnog društva u Zagrebu, na širem prostoru Hrvatske i regiona, kao jedan od ključnih pokretača brojnih hrvatskih platformi, mreža, trajnih inicijativa i institucija (Multimedijalni institut MaMa, Clubtura, Operacija Grad, Pravo na grad, Pogon, Zaklada Kultura nova…).

Takođe, iskustva u borbi za javni prostor preneo je i Dobrica Veselinović iz kolektivaMinistarstvo prostora iz Beograda, jedan od glavnih aktera inicijative Ne da(vi)mo Beograd koja je proteklih meseci uspela da mobiliše na hiljade ljudi u vezi sa urušavanjem javnih resursa zarad privatnih interesa sakrivenih iza stranih investitora i povezanih sa ljudima na vlasti.

Okolnosti delovanja nevladinog sektora u kulturi u Crnoj Gori slične su onima u kojima su svojevremeno bile njihove kolege u Hrvatskoj, a na osnovu primera Operacije Grad iPrava na grad, Celakoski je ukazao da se stvari dugoročnom i zajedničkom borbom ipak mogu pomaći sa mrtve tačke. Pojedinačno rešavanje problema prostora, pak, najčešće na osnovu ugovora pod nejasnim uslovima, jeste samo jedan od metoda vlasti kako da izbegnu sistemsko bavljenje tim pitanjem u javnom interesu, rekao je Celakoski.

Organizacije koje su učestvovale na radionici imaju različita iskustva ne samo po pitanju borbe za javni prostor, nego i u vezi sa međusobnim povezivanjem, pa tako u Herceg Novom, za razliku od većine drugih gradova  u Boki, deluje Mreža aktera nezavisne kulturne scene koju su pokrenuli predstavnici više organizacija, umetnika i pojedinaca.

Pojedine organizacije povezane su projektno, kao Expeditio iz Kotora i Urban Nova iz Herceg Novog - domaćini radionice, te Napredak iz Tivta i Agora iz Budve, sa kojima realizuju partnerski projekat “StroNGO” u cilju osnaživanja nevladinog sektora na nivou cele Boke kroz niz treninga, obuka, radionica i diskusija.

Ipak, ni Herceg Novi nema kulturni centar posvećen nezavisnoj kulturi.

Status Omladinskog kulturnog centra (OKC), koji koristi nezavina kulturna scena i u kojem je i održana radionica, pravno je neregulisan, pa je i njegova sudbina neizvesna.

Prema rečima Senke Dolović Bulut iz Urban Nove, OKC se trenutno koristi ilegalno, ali legitimno.

Reč je o prostoru koji je nekada funkcionisao kao Dom omladine, a potom je iseljen i ispražnjen do 90-ih. Zatim je počeo da funkcioniše kao umetnički centar “AS” koji je koristio sale za ples, ali je bilo i drugih korisnika kancelarijskog prostora, a potom je ponovo nastalo zatišje.

OKC je i nastao 2012. godine okupljanjem mladih oko ideje osnivanja kulturnog centra u Herceg Novom.

Prema rečima jednog od osnivača OKC-a Vedrana Krnjića, tu ideju podržao je prvobitno vlasnik privatnog prostora u Meljinama površine od više od 2.000 kvadratnih metara, koji je do privatizacije služio kao upravna zgrada nekadašnjeg građevinskog giganta. Do 2015. je adaptiran i opremljen i tu je i osnovan OKC, koji je organizovao različite događaje i privlačio brojnu publiku, ali je početkom 2015. prinuđen da izađe iz tog prostora, jer je dogovor s vlasnikom bio da može da ga koristi do takozvane valorizacije objekta, što je specifično crnogorski termin koji znači procenu vrednosti radi prodaje ili ostvarivanja nekog drugog interesa.

“Znalo se da je to privremeno rešenje, ali smo za tri godine okupili veliki broj pojedinačnih članova, oko 200, i mnogo stvari uradili, odnosno pokazali da ideja kulturnog centra može da ima budućnost”, rekao je Krnjić.

Nakon što je Kulturni centar u Meljinama morao da se iseli, izvršen je pritisak na odlazećeg lokalnog sekretara za društvene delatnosti, te su dobijeni ključevi bivšeg Doma omladine u Herceg Novom koji je zaživeo kao sedište OKC-a. Krajem proteklog leta organizacijama je, međutim, ponovo naređeno da se isele, jer je prostor namenjen za potrebe osnovne škole. Od škole, međutim, nije bilo ništa, pa su organizacije počele da se vraćaju u OKC, iako je nadležnost nad tim prostorom ostala nejasna.

Prema rečima Nade Bukelić iz organizacije Koraci – Step, koja se bavi zdravim stilovima života i zaštitom kulturno-istorijskog nasleđa, na teritoriji Herceg Novog se zapravo ne zna šta pripada opštini, a šta su zadužbine recimo.

“Ima dosta nepoznanica. Na primer, Kuća Ive Andrića nije zadužbina, i mi smo predlagali da postane kulturni centar, što je bilo prihvaćeno, ali se, međutim, ništa potom nije dogodilo. Herceg Novi ima puno zadužbina koje pravno pripadaju lokalnoj upravi, a namerno su devastirane da bi se lakše privatizovale”, rekla je Nada Bukelić.

Da Herceg Novom nedostaje kulturni centar kao mesto zajedničke akcije smatra i Milina Kovačević iz Javne ustanove za kulturu Herceg Novi, koja ne deluje kao kulturni centar, već se bavi organizacijom i produkcijom festivala i gostovanja. Kao primer višedecenijskog problema sa prostorom, ona je navela Hercegnovsko pozorište, čija je dugogodisnja producentkinja i članica Upravnog odbora, a koje je jos krajem 80-ih skvotovalo prostor stare Muzičke škole, poznat kao Palata Burovina. Kada je pokušalo da legalizuje delovanje pozorišnog kluba, usledila je tužba Muzičke škole kao nosioca prava na korišćenje te zgrade i nakon dvogodišnje sudske borbe je iseljeno. Iako je u gradu prepoznato kao institucionalni bastion pozorišne umetnosti, ono nije institucija, 30 godina se već finansira neredovno i nestabilno i zapravo nikada nije imalo svoj prostor.

“Na nepostojećoj smo adresi - Njegoševa bb. Deo scenografije držimo u Bijeloj, prostoru u nadležnosti Ustanove kulture Herceg fest”, rekla je Milina Kovačević.

Ni u Budvi nema kulturnog centra posvećenog nezavisnoj kulturnoj sceni, iako neiskorišćenih javnih prostora ima.

Novak Govedarica iz Agore, organizacije koja se bavi kulturnim programima namenjenim omladini, smatra da ne postoji oskudica prostora u Budvi, iako su neki od javnih privatizovani, neki nisu u funkciji, a neki su zauzeti tako što ih koriste kulturne institucije koje zapravo ne obavljaju svoju misiju.

Specifičnost Budve je investicioni bum koji je započet 2006. godine, a prema rečima Govedarice, postojali su razni prostori koje je opština mogla da nameni kulturi. Kao primer je naveo prostor kulturnog centra koji je u međuvremenu prodat. U njemu je sada diskoteka, a prethodno je bila kockarnica.

“Zanima nas akcija, nadam se i preko projekta ‘StroNGO’ na teritoriji cele Crne Gore, za osvajanje prostora koje će moći da koriste nevladine organizacije, pa i u Budvi. Direktno smo zainteresovani za temu”, rekao je Govedarica, ocenjujući da određeni pritisak na lokalne vlasti u vezi sa korišćenjem prostora u javnom interesu postoji, ali nije dovoljan.

Kao jedan od novijih primera ignorisanja javnog interesa naveden je slučaj ostrva Lastavica sa tvrđavom Mamula, koje je privuklo veliku pažnju javnosti kada je pokrenuta inicijativa da se izda u zakup na 99 godina. To je i učinjeno odlukom lokalnih vlasti, i to po bagatelnoj ceni od 1,5 evra po kvadratnom metru, uprkos peticiji sa 14.000 potpisa građana koji su se aktivirali preko Fejsbuk grupe Nek se čuje krik za spas Mamule!

Prema rečima Govedarice, u Budvi zapravo nestaju i otvoreni javni prostori, ili se bar sužavaju, a njegova organizacija se trudi da većinu programa realizuje upravo na takvim otvorenim prostorima, pa je i u tom smislu sve više ograničena.

Kao primer toga da opštinske vlasti ne zastupaju javni interes, naveo je da se u centru Budve gradi zgrada koja je ušla u prostor vrtića nekoliko metara, i to na osnovu odluke lokalnog parlamenta donete u kasne noćne sate. Reakcija građana izostala je.

Ipak, ima i uspešnih primera građanske borbe za javni prostor u Boki, poput slučaja pijace u Kotoru koja je ostala kakva jeste upravo zahvaljujući aktivizmu civilnog sektora.

“Trenutno je uspelo, ali videćemo kako će biti  posle izbora”, rekla je Patricia Pobrić iz Naša akcije iz Kotora – organizacije koja se od 2012. godine bavi građanskim aktivizmom i volonterizmom u celoj Crnoj Gori, a do sada je realizovala 430 akcija. Samo jednom je pritom dobila sredstva za realizovanje aktivnosti.

“Fokusirani smo na ekološke akcije čišćenja, ali i kulturu. Kada imamo radnu akciju, poput nekadašnjih omladinskih radnih akcija, posetimo muzej ili organizujemo neki drugi kulturološki događaj i, na kraju zabavu - ono što omladini najviše treba. Uglavnom smo na terenu, ali nam je i prostor potreban, jer imamo ogromnu humanitarnu akciju trenutno ‘Srcem za sjever’, gde skupljamo robu, igračke itd. Sve to sada stoji u mom stanu”, rekla je Patricia Probić.

U razgovoru tokom radionice izneti su i neki konkretni predlozi novih akcija - Marina Vuksanović, osnivačica NVO “Nada” iz Herceg Novog, predložila je pokretanje građanske inicijative i prikupljanje neophodnih 500 potpisa da bi se od lokalnih vlasti tražilo da usvoje kriterijume za dodelu javnog prostora nevladinom sektoru na korišćenje, kao i za dodelu finansijskih sredstava.

Radionica je okupila više od 20 učesnika, među kojima su bili i predstavnici udruženja koje se zdravim stilovima života, kao što je Moć prirode iz Budve (Bojana Kaloštrović), ili zaštitom životne sredine, poput mlade organizacije Mediterraneo iz Budve (Miljan Vujošević), čije su aktivnosti trenutno usmerene na zaštitu Jadrana od bušenja i krivolova eksplozivom, koje je i danas veoma rasprostranjeno.

Radionica je održana u okviru projekta “Javni prostori – prostori građana” koji realizuju Expeditio, Mikro Art (Ministarstvo prostora) iz Srbije, Savez udruga Operacija grad iz Hrvatske i Institut za politike prostora (Ipop) iz Slovenije, uz podršku regionalne platforme za kulturu Kooperativa i Zaklade Kultura nova iz Zagreba. Radionica je dodatno finansirana i kroz projekat “StroNGO” koji je odobren kroz program Evropske unije IPA 2014 Civil Society Facility Montenegro.

(SEEcult.org)

EXPEDITIO is a non-governmental organization whose mission is to encourage sustainable spatial development in Montenegro and SEE region through activity in the fields of sustainable architecture, cultural heritage, urban planning and through projects that encourage overall development of the civil society. Expeditio was established in 1997.

Publications

 
 

Expeditio portfolio

Reference EXPEDITIO issuu res

Here you can see Expeditio references.

We recommend

Heritage - Driver of Development
Cross-border cooperation project between Croatia and Montenegro

Eclectis
Citizens empowerment through creative actions in public spaces

SOSTENUTO
Thinking culture as a factor of economic and social development

City Squares 
Revival of city squares in balkan cities - Tirana, Skoplje, Kotor
Gender and Space
Gender mainstreaming in spatial planning
Palaces of Boka Kotorska
Palaces in the municipalities Kotor, Tivat and Herceg Novi

Kotor for Children
Educational web site about Kotor for children and their parents

EXP publikacije1

EXPEDITIO GALERIJA1

KOTOR BANER

KOTOR YOUTUBE

odrziva skolal BANER

grad u kakvom1

Film parking day

istorija koje nema

places of diversity1

upoznaj kotor

bokabay info1

ozivljavanje1

ABECEDA NEZAVISNE

act banercic

Follow us

facebook twitter

Never doubt that a small group of thoughtful, committed people can change the world. Indeed, it is the only thing that ever has.
Margaret Mead, anthropologist

No events

Messenger Codes make it easy to start conversations with our FB Page. To get in touch, simply scan a code using the Messenger app.

messenger code 184411208424347

Expeditio results

Preporučujemo

obecana zemlja1

press clipping banner

kotor festival